Na enterijeru kuće u Sremskoj Kamenici još jednom se susrećemo sa evokacijom klasike, ali sa jakim uplivima autorskog i osobenog. Izazov arhitekte Nebojše Erića sastojao se tako na jasnom odslikavanju duha podneblja u kome se objekat nalazi, a na drugoj strani i na snažnoj karakterizaciji potreba i statusa vlasnika. Kuća nas dočekuje efektnim ulaznim holom sa monumentalističkim tretmanom prostora. Slobodnostojeći stubovi u enterijeru, raskošna plastična obrada tavanice, originalno rešenje osvetljenja, široki otvori sa zalučenim nadvratnicima, predstavljaju elemente posuđene iz neoklasičnog vokabulara koji na upečatljiv način najavljuju ono što nas očekuje u ostatku “piano nobila”. Vlada opredeljenje za koloritski izraz ambijenta, ali on nije bogatog spektra već se boja koristi u širokim potezima tek nekoliko odabranih tonova. Logičan rezultat je jako sugestivno značenje koje emituju zidne ravni, pastelno zelene i žute, koje i diferenciraju prostor u funkcionalnom smislu.

Trpezarija, dnevni boravak i čajni salon sa kaminom i bibliotekom organizovani su kao kontinualni, stilski ujednačeni prostor kuće. Žute površine zidova stoje u izvesnom senzitivnom odnosu sa postojanim, toplim mahagoni tonalitetom nameštaja. Ansambl mobilijara u celini prati klasičnu liniju, i uz plemenitu, diskretnu teksturu mebla i drveta nosi dominantnu ulogu u stvaranju utiska udobnosti i topline.