Gstudio

ENTERIJER MAGAZIN broj 88ŽELEZNIČKA STANICA BEOGRAD CENTAR - PROKOP

ŽELEZNIČKA STANICA BEOGRAD CENTAR - PROKOP

Železnička stanica Beograd Centar u Prokopu je glavna putnička stanica železničkog čvora na desnoj obali Save, u koju se ukrštaju pruge Koridora H, iz pravca Subotice, Šida i Niša, zatim pruga Beograd-Bar i pruga iz Vršca.
 
Izgradnja ove železničke stanice, odnosno kompleksa u kojem je locirana železnička stanica, je od strateškog značaja za rešavanje železničkog saobraćaja na području Beograda i posredno od značaja za šire područje. 
Osnovni cilj izgradnje nove, glavne železničke stanice u Beogradu je unapređenje funkcije prijema i otprema putnika i uvođenje novih putničkih servisa koji treba železnički putnički saobraćaj da podignu na nivo kvaliteta evropskih transportnih usluga. Ovaj kompleks predstavlja temelj koncepcije beogradskog železničkog čvora kojom se inicira i delimično oslobađa oko 70 ha zemljišta u centralnom delu grada, na desnoj obali reke Save, i u okviru koje se pored putničke stanice, izmeštaju  svi železnički kapaciteti, čime se ovo zemljište stavlja u funkciju projekta „Beograd na vodi“.
 
U prostornom smislu kompleks železničke stanice "Beograd Centar" se uklapa u strukturu grada kao veliko saobraćajno čvorište sa tendencijom formiranja novog gradskog jezgra, što je definisano i Generalnim planom grada Beograda do 2021. godine. 
U njemu treba da se integrišu železnica, metro i gradske saobraćajnice, koje treba da opsluže objekte poslovne, trgovačke i komercijalne namene u okviru  kompleksa, kao i u okruženju.
 
U perspektivi se u stanici Beograd Centar očekuje oko 40.000 putnika i korisnika u prosečnom danu i oko 250 pari vozova i to 120 lokalnih i gradskih i 130 direktnih i tranzitnih.
 
Železnička stanica "Beograd Centar", kao glavna putnička stanica Beograda, ima veliki značaj za Železnice Srbije, Grad Beograd i Republiku Srbiju. U skladu sa tim, u Saobraćajnom institutu CIP, projektovana je reprezentativna arhitektonsko - urbanistička forma sa prepoznatljivim obeležjima.
 
Mikrolokacija stanice, na parceli oko 12 hektara, je u širem centru Beograda, između autoputa Beograd - Niš, Bul hektaraevara kneza Aleksandra Karađorđevića, Ulice vojvode Putnika i Ulice Dragana Mancea (planirane B-B transverzale). Ove saobraćajnica su ujedno i glavne veze komleksa sa saobraćajnom infrastrukturom grada. 
 
Kompleks železničke stanice "Beograd Centar" obuhvata sledeće celine:
•kolosečna postrojenja, perone i pothodnike - planirana izgradnja 10 koloseka i 6 perona koji su pokriveni pločom dužine  450h100m;
•stanična zgrada sa svim savremenim sadržajima koja je locirana  na centralnom delu ploče na koti 105.50m, odakle se direktno silazi na perone;
•poslovne i komercijalne sadržaje na ploči na koti 105.50;
•gornji stanični trg sa prilaznim drumskim saobraćajnicama na koti 105.50;
•donji stanični trg sa prilaznim drumskim saobraćajnicama na koti 85;
•javni i službeni parkinzi i
•ostali prateći sadržaji.
 
Saobraćajni institut CIP za završetak izgradnje železničke stanice Beograd Ceentar je uradio Urbanistički projekat koji je potvrđen u Sekretarijatu za urbanizam Grada Beograda, Idejni projekat prihvaćen od Republičke revizione komisije i dokumentaciju potrebnu za izdavanje građevinske dozvole i izvošenje radova. Projektom je predviđeno da se na gornji stanični trg na ploči 105 može doći vozilima javnog gradskog saobraćaja, putničkim automobilima (taksi, individualnim), motociklima, biciklima i peške. Glavni ulaz/izlaz u staničnu zgradu je iz pravca Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića.
U multifunkcionalnom prostoru stanične zgrade, na nivou 105, biće svi sadržaji koji su potrebni putniku na jednoj stanici ovako visokog ranga. To su: šalterske i agencijske blagajne za prodaju voznih karata, punktovi informacija, čekaonice, trgovine, banka, pošta, kiosci, razne vrste agencija i ostali komercijalni sadržaji. Usvojenim urbanističkim projektom ovaj prostor je povezan sa komercijalnim i pratećim sadržajima koji se mogu graditi na ploči i sa kojima će biti povezan. To ujedno omogućava da prostor vestibila stanice bude mesto na kom se pored putovanja, otvara mogućnost za definicijom i ostvarenjem drugih potreba koje pružaju savremeni centri ovog tipa.
 
Pristup donjem staničnom trgu predviđen je sa Autoputa i petlje kod „Hitne pomoći“ i on je deo rešenja usvojenog Plana detaljne regulacije.
Centralni – prijemni objekat za putnike za pristup sa gornjeg staničnog trga je tako projektovan da je funkcionalna organizacija navedenih sdržaja u objektu prevashodno je definisana specifičnom lokacijom i tehnološkim zahtevima kretanja odnosno prijema i otprema putnika. Protok putnika je organizovan tako da se njihovo međusobno ukrštanje svede na minimum. Iz tog razloga su osnovni sadržaji namenjeni putnicima organizovani tako da se mogu namenski podeliti na više celina sa delimično razdvojenim tokovima kretanja. Shodno tome u objektu su definisane sledeće celine:
•prostorije namenjene za osnovne usluge putnicima (vestibil, putničke blagajne, informacioni punktovi, garderoba, čekaonice, sanitarni čvorovi i drugo),
•sadržaji za službene potrebe u vezi organizacije, tehnologije i nadzora svih delova procesa rada (eksploataciono, tehničko, bezbedonosno i administrativno osoblje),
•prostorije za komercijalne i druge sporedne usluge putnicima u prostoru stanične zgrade (ugostiteljske, poštanske, bankarske, trgovačke, zanatske),
•sadržaji posebne namene (stanica Policije, ambulanta, socijalna služba, itd). 
 
U delu objekta između gornjeg i donjeg staničnog trga organizovani su prostori za potrebe rada službe za saobraćajne poslove, službe za poslove prevoza putnika, nadzor, kontrolu, upravljanje i održavanje objekata. U njemu su smeštene i prostorije za postrojenja i uređaje kao što su komandna soba, signalno - sigurnosni uređaji, elektroenergetska postrojenja i instalacije, telekomunikaciona postrojenja i instalacije, kao i ostala oprema i uređaji, odnosno prostorije za pomoćne delatnosti u funkciji železnice. 
 
Funkcionalnim zoniranjem sadržaja po nivoima, tokovi putnika maksimalno su odvojeni od tokova korisnika budućeg komercijalnog i poslovnog prostora, kao i zaposlenih. Povezivanje funkcionalnih celina predviđeno je horizontalnim i vertikalnim komunikacijama, konvejerima i liftovima.
 
Prilikom projektovanja ovog značajnog gradskog objekta naročita pažnja je posvećena oblikovanju prostora i primeni inovativnih rešenja u pogledu materijalizacije unutrašnjih prostora, fasada, otvorenih slobodnih površina i urbanog mobilijara.
 
Dimenzije unutrašnjih prostora i visina glavnog hola vestibila na ploči 105 omogućavaju široke vizure u tom prostoru, sagledavanje glavne konstrukcije sa staklenim krovom preko koga dopire dnevna svetlost, daju bogatstvo ambijentu enterijera. Obrada spoljnih površina jednostavnih pravilnih geometrijskih formi, primenom kombinacije stakla, kamena i metala obezbeđuje neophodne uslove za postizanje visokih estetsko-arhitektonskih vrednosti objekta.
 
Ovaj veoma značajan infrastrukturni, javni objekat, projektovan je po najvišim standardima i direktivama Evropske unije, tehničkim specifikacijama interoperabilnosti (TSI) i objavama Međunarodne železničke unije (UIC) kao i svih ostalih savremenih normativa za ovakvu vrstu objekta. Shodno tome konciipiran je da pruži najviši nivo usluge putnicima u međunarodnom i domaćem saobraćaju i opravda poziciju glavne železničke stanice naše prestonice .
 
 Saobraćajni institut CIP
 Saobraćajni institut CIP je osnovan davne 1878. godine u Ministarstvu građevina Kneževine Srbije, sa zadatkom da vodi projektovanje i organizaciju građenja prve železničke pruge u Srbiji od Beograda do Niša. Danas, Saobraćajni institut CIP je u sastavu "Železnica Srbije" a.d., i vodeća je istraživačko-projektantska i konsalting kompanija u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi. 
 
Saobraćajni institut CIP d.o.o. pokriva kompletne usluge  od  izvođenja  geodetskih  radova,  geoloških  istraživanja i ispitivanja, laboratorijskih  ispitivanja  iz  oblasti  zaštite  životne  sredine, izrade studijske, planske i tehničke dokumentacije, stručne i tehničke kontrole tehničke dokumentacije, ispitivanja konstrukcija, stručnog nadzora  u  toku  izgradnje  objekata,  tehničkog  pregleda  objekata, inženjering - konsalting  usluga.  Saobraćajni institut CIP danas ima oko 500 zaposlenih, od kojih oko 300 licenciranih stručnjaka sa licencama Inženjerske komore Srbije i Republičkog geodetskog zavoda. Raspolaže savremenom opremom i softverima za projektovanje, geodetska snimanja i geotehnička istraživanja i ispitivanja.
 
Projekti  železničke  i  drumske infrastrukture, gradskih saobraćajnih sistema, objekata visokogradnje, sportskih i specijalnih objekata, stalne su aktivnosti na kojima se dokazuje visokim kvalitetom i kratkim rokovima. Navedene aktivnosti se odvijaju u okviru 13 organizacionih jedinica, a izvode u skladu  sa  odgovarajućim  dokumentima  Integrisanog sistema menadžmenta ISO standarda,  zakonom  o  planiranju  i  izgradnji,  ostalim referentnim zakonima i podzakonskim aktima, kao i opštim aktima Saobraćajnog instituta CIP d.o.o.
 
Rezultat višedecenijskog uspešnog rada CIP-a u zemlji i inostranstvu je više od 8.000 kilometara projektovanih, izgrađenih i rekonstruisanih pruga, 25 velikih železničkih čvorova, više od 2.000 kilometara puteva i autoputeva, 1.200 mostova, 550 tunela i podzemnih objekata različite namene i više od milion kvadratnih metara industrijskih, stambenih i poslovnih objekata.
 
Saobraćajni institut CIP danas je jedna od najvećih i najznačajnijih istraživačko-projektantskih i inženjering kompanija u Republici Srbiji, pouzdan partner državnim institucijama, fakultetima, domaćim i stranim kompanijama.
 
Tokom 139 godina poslovanja CIP je ostao sinonim za visoku koncentraciju tehničkih znanja i tim vrhunskih stručnjaka koji su spremni da pronađu najracionalnija rešenja za najkomplikovanije projekte.
 
Optimalnim spojem dugogodišnje tradicije i iskustva, sledeći svetska dostignuća i trendove, postao je formula poslovnosti, kvaliteta, brzine i poverenja i ostao u vrhu svetskih projektantskih kompanija.
 
 
 
 
Saobraćajni institut CIP d.o.o.
Generalni direktor
Milutin Ignjatović, dipl.inž.
 
 
Nemanjina 6/IV, 11000 Beograd, Republika Srbija
Tel. 011/361-69-29, 361-82-87; Faks: 011/361-67-57
 
 
 
 
 

Top