Gstudio

Idealna kuća 03Idealna kuća 03

Idealna kuća 03

Projekat IDEALNA KUĆA koji je časopis Enterijer pokrenuo 2010. godine predstavlja potragu za modelom porodične kuće koji će nam pomoći ne samo da sagledamo postojanje kontinuiteta u zadržavanju osnovnih, početkom veka ustanovljenih karakteristika moderne arhitekture, već nam i ukazuje šta se izmenilo u shvatanju pojma porodične kuće do danas. Projekat IDEALNA KUĆA 03 poveren je arhitekti profesoru akademiku Branislavu Mitroviću. Dela arhitekte profesora Branislava Mitrovića, redovnog člana SANU, pripadaju samom vrhu savremene srpske ahitekture. Palata Zepter, Fakultet Likovnih Umetnosti, HVB Banka i stambeni objekat u Kumanovskoj danas već predstavljaju antologijska ikonografska dela koja nose neizbrisiv pečat autora koji je ovenčan sa preko 150 najznačajnijih nacionalnih nagrada, među kojima su i dve nagrade za životno delo. Za porodičnu kuću u ulici Koste Jovanovića, arhitekti Branislavu Mitroviću dodeljena je nagrada Salona Arhitekture 2012. godine.

"Kuće imaju svoje sudbine jednako kao i ljudi, prave ih kompromisi, kao i dobre namere. Konačni arhitektonski rezultat uvek je pomalo slika naših mogućnosti ili nas samih. Kod stambenih objekata arhitektura ima toliko mnogo međusobnih uticaja i zavisnosti između arhitektonske funkcije i forme, da je veoma teško ostvariti autonomiju jednog segmenta bez dramatičnog uticaja drugog. Ako postavimo zahteve korisnika kao preduslov za ostvarenje idealne kuće, onda arhitekta mora da odgovori vizijom koja unapređuje ono što mu je primarno dato."

Lokacija objekta je trougaona parcela u ulici Miloja Đaka u Beogradu, koja svojom malom površinom i trougaonim oblikom ograničava organizaciju prostora. Geometrija parcele i programski zadatak uslovili su projektantski metod i nametnuli građevinsku liniju kao spoljnu anvelopu ili zid objekta. Postignuta geometrija u osnovi je forma jednakokrakog trougla. "Višak" kvadrature, u odnosu na urbanističke uslove, je oduzet od ukupne površine formiranjem atrijumskog prostora u poprečnoj osi trougaone forme plana. Atrijum je okosnica i vezni element celog zahvaćenog prostora, odnosno centralna pozicija - terasa oko koje se organizuju svi unutrašnji sadržaji ovog porodičnog objekta. Na istoj poziciji u unutrašnjem prostoru je centralno stepenište koje spaja funkcije objekta po vertikali.

Prizemlje ovog porodničnog objekta sa vizurom ka ulici Miloja Đaka je organizovano kao dnevna zona koju čine dnevna soba, kuhinja i trpezarija, obejdinjene atrijumom, sve u koncepciji jednoprostora. Morfologija terena i pad ulice iskorišćeni su tako da su ulaz i prizemlje postavljeni na višoj koti koja obezbeđuje privatnost korisniku i zaštitu od pogleda prolaznika. Samim tim, u suterenskoj etaži denivelacijom terena, gde je smeštena hobi soba i bazen, ostvareno je prirodno osvetljenje. Na spratu se nalazi salon/radna soba i tri spavaće sobe sa kupatilima. Konačno, ostvarena forma je rezultat kontekstualne uslovljenosti i zahteva projektnog zadatka. Prostorni akcenat - atrijum, kao otvoren prostor, ima neuslovljenu dimenziju i postaje generator prostornih dešavanja i centralna tačka sveukupnog prostora. Njegova pozicija i značaj brišu granicu spolja-unutra i stvaraju jedan neprekinuti prostor.

Top